“Žurim na faks, u autobusu gužva, zagušljivo. Negdje na sred mog puta od kuće do falulteta, ulazi vidno pij,ana mlada žena i neki stariji, vrlo neugledan muškarac sa njom.
Staju naravno, tik do mene i jedu neke nektarine iz ruke, a onaj sok iz njih curi i sliva se po njima. Bus malo zakoči, ova žena se hvata za mene prljavim rukama i ostavlja mi narandžastu fleku na rukavu.
Ja već ludim u sebi, vadim vlažne maramice iz torbe i krećem da se brišem, ponudivši i njoj da uzme jednu i obriše ruke, ali ona me ne konstatuje.
Prođe još jedna stanica, autobus se zatrucka i žena bukvalno povvrati na mene. Nekad mi je stvarno muka od ljudi.”
Izvor: Ispovesti.com
