U januaru 2016. godine, JP Elektroprivreda BiH Sarajevo potpisala je ugovor sa konzorcijumom Štrabag – Končar za izgradnju hidroelektrane Vranduk na rijeci Bosni. Ova hidroelektrana trebala je imati kapacitet proizvodnje od 100 GWh energije godišnje, uz investiciju od 112.3 miliona KM. Planirani početak radova bio je april 2016. godine, a početak proizvodnje struje bio je predviđen za 1. novembar 2019. godine.
Početak problema
Problemi su se počeli pojavljivati već na samom početku. Radovi su kasnili zbog neokonačne izrade glavnog projekta od strane izvođača radova, dok je Elektroprivreda BiH kasnila u izboru nadzora nad radovima. Uprkos ovim preprekama, kamen temeljac je slavodobitno položio Bakir Izetbegović 8. juna 2016. godine, obećavajući da će Bosna i Hercegovina postati “jedno veliko gradilište”.
Međutim, obećanja su ubrzo pala u vodu. Bez jasno izrađenog projekta, proces izgradnje hidroelektrane Vranduk postao je noćna mora, obilježen lošom koordinacijom između uprave Elektroprivrede, nadzornog organa i izvođača radova.
Finansijski krah i pravna Bitka
Izvođač radova, konzorcijum Štrabag/Končar, obustavio je radove u aprilu 2017. godine zbog neplaćenih situacija od strane Elektroprivrede BiH. Nakon toga, tenzije su se samo pojačale, a Štrabag/Končar je formalno obustavio radove u julu 2017. godine, pozivajući se na neispunjene obaveze Elektroprivrede BiH.
Elektroprivreda BiH je pokušala da raskine ugovor i aktivira bankovnu garanciju od 5,7 miliona eura, što je dovelo do pravne bitke pred sudovima u Beču i Parizu. Iako je sud u Beču presudio u korist Elektroprivrede BiH, naloživši Štrabagu da plati garanciju, arbitražni postupak u Parizu završio je presudom protiv Elektroprivrede BiH, koja je morala platiti Štrabagu 16,7 miliona eura, što je kasnije povećano na 20 miliona eura.
Epilog: Propala investicija i gubici od 56 miliona eura
Zbog loših poslovnih odluka kadrova SDA, Bosna i Hercegovina je izgubila značajan energetski projekt. Hidroelektrana Vranduk nije izgrađena, što je prouzrokovalo gubitak od 36 miliona eura u neostvarenim prihodima od proizvodnje električne energije. Dodatno, Elektroprivreda BiH je morala platiti 20 miliona eura odštete izvođaču radova.
Ukupni gubici za Bosnu i Hercegovinu iznose 56 miliona eura, odnosno 110 miliona KM. Ovaj slučaj otvara pitanje odgovornosti za ovakve promašaje i krčmljenje novca građana Bosne i Hercegovine, posebno Bošnjaka. Sve ovo ukazuje na potrebu za boljim upravljanjem i transparentnošću u vođenju velikih infrastrukturnih projekata.
