Lidija Stojanović je sa 11 godina dobila autoimuni hepatitis. Transplantacija jetre je bila jedina nada da preživi, a onda je na Bogojavljenje 2018. dobila poziv koji je čekala.
U isto vrijeme u Bjeljini Fatima i Kasim Emšija proživljavaju najteže trenutke u životu. Njihova kćerka Lejla je iznenada umire zbog izliva krvi u mozak.
U najvećem bolu odlučuju da zavještaju njene organe, a jetru dobija Lidija. Poslije šest godina sudbina je namjestila da se Fatima i Lidija upoznaju krajem ovog februara. Ekipa Žene Blica je prisustvovala tome.
Sjećanje na Lejlu. Suze zbog gubitka. Osmijeh zbog spasavanja jednog mladog života. Držanje čvrsto za ruku. Emocije koje nezaustavljivo naviru bez želje da se kontrolišu.. Taj dan ih je spojio i ti osmijesi uz suze na licu majke koja je izgubila kćerku kad joj je bilo tek 20 godina bili su svojevrsno olakšanje – barem nepravedan prerani odlazak njene jedinice nije bio potpuni gubitak. Jedna mlada, prelijepa i predivna djevojka nastavila je da živi zahvaljujići njenoj Lejli. Sada su se konačno srele.
– Prije nego što smo se upoznale, čule smo se mnogo puta i kada smo se vidjele uživo, imale smo utisak da se već znamo, ali srećne smo što smo konačno imale priliku da se zagrlimo i izljubimo – drhtavim glasom rekle su Fatima i Lidija Stojanović, a mi nismo mogli da se otrgnemo utisku koliko Lidija i Lejla liče.
A da nije samo fizička sličnost ono što povezuje Lidiju i Lejlu, otkrila je Fatima – žena mirne naravi, velike empatije i ogromnog srca.
A onda su se obe sjetila tog sudbonosnog 18. januara 2018. godine. Lidiji su iz bolnice javili da se pojavio donor i da je u pitanju jedna mlada djevojka koja je tragično izgubila život. Ta djevojka bila je Fatimina Lejla.
– Lejla je tog dana trebalo da bude u Tuzli. Studirala je žurnalistiku i trebalo je da ima ispit, ali je došla zbog svadbe njene sestre od tetke. Poakazala mi je slike sa vjenčanja, ručala, presvukla da malo odmroi i da uveče ide na proslavu. I samo odjednom ju je zaboljela glava. Rekla mi je: “Mama, jako me boli glava i koči mi se vrat”. Brzo sam pozvala supruga i taksi da odemo u hitnu. Već nije mogla da stoji. Kad smo došli u bolnicu bila je u komi. Suprug je pitao da li može da ide dalje, a doktorka je dozvolila samo ukoliko može da podnese put. Tada su suprugu rekli da je pukla aneurizma, odnosno da se desio izliv krvi u mozak.
Krenuli su za Beograd. Lejla u komi, u kolima Hitne pomoći, a Fatima automobilom, sa Lejlinom sestrom Alisom i njenim mužem.
– Ispred Urgentnog centra u Beogradu čekao nas je naš rođak Dragan koji nam je rekao da su Lejlu već pregledali, da je u lošem stanju. Nadali smo se da će preživjeti. Ali, doktor u Begradu nije okolišao. Rekao je da mozak pliva u krvi i da će ostati tu na aparatima – drhtavim glasom prepričava Fatima Emšija.
Sutradan su im saopštili da mozak nema više nikakvu funkciju i da nema potrebe da Lejla bude više na aparatima. Tada su ih upitali za doniranje organa. A Lejla kao da je nekad predosjetila, pa je svojoj majci jednom rekla da bi voljela da spasi nečiji život na ovaj način i da je to jako human gest.
– Otišla sam da vidim Lejlu i u tom šoku sam se odmah sjetila tog razgovora. Kontaktirala sam supruga i rekla doktorima da mogu da doniraju organe – Lejlinu jetru i bubreg. Srce je dugo bilo na aparatima i oštetilo se. Da me to nisu pitali, ostala bi mi žal kasnije jer znam da je to bila njena želja – sjeća se Fatima, a Lidija (34), koja je prošle godine dobila prestižno prizanje “Naj žena Blic žene”, dodaje da je ponosna što je dobila priliku da jedna tako divna djevojka nastavi da živi kroz nju i da joj se san sada konačno ostvario nakon što je upoznala ljude koji su joj omogućili da živi i imala priliku da im se zahvali.
A samo Fatimina duša zna kako joj je bilo u tim trenucima kada se oprašta od svoje kćerke, koju su ona i suprug pokušavali 12 godina da dobiju i koja i je bila jedina svjetlost u životu, i odlučuje da donese jednu tavku uzvišenu i humanu odluku.
Lidija i Fatima su se u junu ove godine čule telefonom prvi put, nakon što se kćerka Lejlinog kuma javili Lidiji na Instagramu i zatražila kontakt. Čule su se telefonom i ma koliko se trudile da budu jake i razgovaraju bez suza, obje su se odmah rasplakale. Susret uživo je bio još emotivniji.
– Gubiš nekog bez koga ne možeš da zamisliš život, ali sam svjesna da tu nema spasa. I kad je to, zašto da neko drugi ne dobije šansu da živi. I tu je sada naša Lidija. I kada sam je vidjela prvi put, osjetila sam neko olakšanje. Kao da sam vidjela svoju kćerku – priča ova hrabra majka, kojoj su bile potrebne tri godine da smogne snage i da potraži one u kojima živi dio njene Lejle, sve dok prošle godine njihov rođak čuo Lidijinu priču na televiziji, kada su njih dvije stupile u kontakt i sada konačno upoznale.
