Ono što u Elektroprivredi BiH kriju k’o zmija noge je cijena po kojoj svakom od kupaca ponaosob prodaju viškove struje.
Umjesto dobiti od oko 110 miliona maraka, Elektroprivreda BiH će ovu godinu završiti u minusu oko 90 miliona maraka, pod uslovom da se taj projicirani gubitak dodatno ne poveća u narednih dvadesetak dana. Za ilustraciju kakve su se poslovne odluke donosile u Elektroprivredi BiH s Admirom Andelijom na čelu mogu poslužiti podaci o trgovanju viškovima električne energije u toku prošle godine. Upravo bi u brojevima koji slijede možda trebalo tražiti i uzroke za gubitak ostvaren u 2023.
JEDAN UPOSLENIK
Treba imati u vidu da je prosječna cijena električne energije na berzama u toku prošle godine iznosila 528 KM po megavatsatu. Cijene su se kretale od 369,89 u aprilu do 968,41 KM po megavatsatu u augustu 2022. Elektroprivreda BiH inače, prilikom prodaje viškova struje sklapa dugoročne i kratkoročne ugovore i to sa firmama unutar i izvan BiH. Što se tiče dugoročnih prodaja, u toku prošle godine bio je samo jedan kupac iz BiH i to firma Axpo iz Mostara, te jedan kupac izvan zemlje – MVM Partner ZRT iz Mađarske.
Sa firmom iz Mađarske postignuta je takva cijena koja je omogućila zaradu i veću nego da su viškovi električne energije prodavani po berzanskim cijenama. Zahvaljujući ovom povoljnom ugovoru, ostvarena je dobit veća za oko 17,7 miliona KM nego da je struja prodavana po berzanskim cijenama. Nažalost, to je jedini plus koji je EPBiH ostvario u trgovanju.
Tako je firmi Axpo iz Mostara struja prodavana po cijeni od 97,18 KM po megavatsatu, a ukupan dobijeni iznos bio je 4,33 miliona KM. Međutim, da je struja prodavana po berzanskoj cijeni, taj prihod je mogao biti 23,5 miliona KM. To znači da je samo u poslovanju sa ovom firmom EPBiH prošle godine ostao “kraći” za 19,2 miliona KM.
Istražili smo ko je zapravo firma Axpo. Prema zvaničnim podacima, direktor firme je Boris Jurković. Prokurator, odnosno zastupnik osnivača je Marco Saalfrank, dok je prokurista Veljko Cvijović. Osnivač mostarske firme je, prema zvaničnim podacima, kompanija Axpo Solutions AG iz Švajcarske, čiji su najveći vlasnici kanton Zürich i elektrana kantona Zürich. Švajcarska kompanija ima dozvolu za opskrbljivanje i međunarodnu trgovinu električnom energijom.
Međutim, ono što je najzanimljivije u vezi sa mostarskom firmom je da, prema podacima Finansijsko-informatičke agencije FBiH (FIA), Axpo već tri godine zaredom ima samo jednog uposlenog. Kako saznajemo, to nije direktor Jurković, nego druga osoba, koja je zapravo menadžer ureda. Ipak, to što godinama ima jednog zaposlenog ovoj firmi ne predstavlja prepreku da zarađuje sve više novca. Tako je 2020. godine imala ostvaren promet od 75,6 miliona KM, a prijavljena dobit iznosila je nešto više od 128.000 KM.
Već 2021. i promet i dobit su enormno porasli. Tako je ukupan prihod iznosio 166 miliona KM, odnosno 2,2 puta više nego godinu ranije. Dobit je još više rasla i iznosila je 33,2 miliona maraka, odnosno bila je 259 puta veća nego godinu ranije. Prošle godine nisu ostvareni ovako impozantni finansijski pokazatelji. Ukupan prihod je opet porastao i to na 262,7 miliona KM. Međutim, dobit je iznosila 18,5 miliona KM. Praktično dobit je nešto manja u odnosu na razliku u cijeni po kojoj su kupili struju od EPBiH od one po kojoj su je, moguće je, i prodali.
Ako mislite da su spomenutih 19,2 miliona KM minusa u poslovanju EPBiH loša odluka, kako onda okarakterisati minus od 77 miliona KM, koliko je dostignuto na kratkoročnim ugovorima. Spomenimo da su kratkoročni ugovori za trgovanje unutar BiH sklopljeni sa firmama GEN-I, Alpiq Energija BH, Interenergo, HSE BH, Danske Commodities BH, Petrol BH, Axpo BH (opet oni), EFT Bileća, HEP Energija Mostar i Elektroprivreda HZHB. Što se tiče vanjske trgovine, kratkoročni ugovori su sklapani sa MVM Partner iz Srbije, HEP i GEN-I iz Hrvatske, HSE iz Slovenije, ENER Trade SHPK iz Albanije i MVM Partner ZRT iz Mađarske.
Na prodaji viškova električne energije unutar BiH, da je pri obračunu koristio prosječnu berzansku cijenu, EPBiH je mogao zaraditi dodatnih 71,7 miliona KM. Na prodaji izvan BiH, uz korištenje berzanske cijene, moglo se zaraditi još 5,4 miliona KM.
Kada se saberu ova tri minusa i jedan plus, dođe se do podatka da je EPBiH, zahvaljujući “mudrim glavama” koje su ga vodile, zaradio 78,6 miliona KM manje nego što je mogao.
OVOGODIŠNJA PRODAJA
Uspjeli smo doći i do podataka o prodaji viškova električne energije u periodu januar-oktobar ove godine. Što se tiče dugoročnih ugovora, vrijednost viškova struje prodate unutar BiH iznosi 83,9 miliona KM, a izvan BiH 18,6 miliona KM. Ugovori su sklapani sa firmama iz BiH: GEN-I Sarajevo, EFT Bileća i Petrol BH (nema Axpoa iako je prošle godine jedini sklapao dugoročne ugovore), a prodaja izvan BiH je opet išla samo preko mađarske kompanije MVM Partner ZRT.
Što se tiče kratkoročnih ugovora, vrijednost viškova električne energije prodate unutar BiH je 48,7 miliona KM, a izvan BiH 2,6 miliona KM. Kratkoročni ugovori su sklopljeni sa devet bh. firmi: HSE BH, Interenergo, GEN-I, Alpiq Energija BH, Danske Commodities BH, Axpo BH, Petrol BH, Hifa-oil i EFT Bileća, te sa četiri firme izvan zemlje: ENER Trade SHPK iz Albanije, HEP i GEN-I iz Hrvatske i HSE iz Slovenije.
Međutim, ono što u EPBiH kriju k’o zmija noge jeste cijena po kojoj svakom od kupaca ponaosob prodaju ove viškove. To pravdaju poslovnom tajnom. Sigurno je da će i ti podaci jednom isplivati, a tada će se znati stvarni poslovni rezultati, jer iznosi za ovu godinu sami po sebi ništa ne govore.
